Gâteau d’anniversaire pour notre petite Jana- roðendanska torta naše male Jane

Ça fait deja un an, notre petite Jana a fetè son premier anniversaire, ça passe vite , les enfants grandissent vite

Nekada smo odlazili, da bi se vratili , a danas odlazimo da bi ostali…., tamo negde, gde svoga nema i gde majke nije. Napuštali rodnu grudu u koju smo beskrajno verovali i iskreno joj se divili, naše tople domove, porodicu, prijatelje, roðake, držeći u svojim rukama, drhtave ruke najdražih, sa mislima da će sve brzo proći i da ćemo se vratiti sa ostvarenim snovima, na svoja ognjišta, odakle smo i krenuli. A danas, odlazimo u nepoznato, da se više nikada ne vratimo….Naše želje i snovi postaće deo stvarnosti ,bez onih koji su nam živote dali..tamo, gde mislimo da će nam biti bolje. Tamo, negde daleko, slavićemo naše roðendane bez njih, obeležavaće oni njihove bez nas, u nadi da ćemo ih uskoro videti sve na okupu, a onda , odjednom…. Surova istina, pokida se izanðali lančić sudbine……., stižu loše vesti brzinom munje…… Odu svojim putem nemajući priliku da prigrle njihove najdraže, i da po prvi i zadnji put vide svoju malu, tek ispiljenu unučad, poglade po kosi, nežno držeći ih u krilu , pevuše pesmu koju su oni napamet naučili u školi, kada su bili mali, nadajući se da će oni tu istu pesmicu , pevušiti sledećim generacijama. Jer taj jedan papir zbog koga svi odlaze, ne daje nam priliku da u zadnjim trenucima budemo pored njih niti da se poslednji put oprostimo i samo bar još jednom , makar na minut, vidimo. Jana će deke svoje upoznati samo na slici …. Kružiće malim prstićem po njihovom izbledelom liku, smešeći se veselo njenoj mami, koja će , vešto skrivajući svoju tugu pogledom u stranu,neprimetno obrisati suzom nakvašeno lice. I svaki put posle njene nespretno izgovorene reči : de..- ka .. , izmamiće osmeh na maminom licu.. toplinu u duši, a ranjeno srce preplaviće iznenadna iskra radosti.Kao i sva naša deca u dalekom svetu i Lena,i Dimitrije, i Boško, i Aleksandar, i Damjan……., nesvesni ogromne ljubavi njihovih večitih čuvari sa modrog nebeskog svoda.. Štitiće ih i hrabriti kada god to bude potrebno. I svaki put kada vam se učini da osećate nečije prisustvo, kada osetite nečiju dušu, zavesu kako se odjednom zanjiše, neku senu koja stoji iza vas, nečije kretnje po sobi, i nije vam se učinilo, ….Oni su zaista tu sa nama i brižno nas prate da bi nas uputili na prave puteve.

Već prošla godinica i evo našeg prvog roðendančića. Jana ga je proslavila u prelepim roze bojama u društvu Mini -Maus, mišice koja je postala simbol diznijevih crtaća,obožavanog lika crtanih filmova, dece celog sveta, pa i naše Jane.