Izgubljeno leto

Vikend je bio iznenaðujuće topao. Letnje oktobarske temperature izmamile su mnogobrojne šetače ulicama starog grada. Čula se vesela graja dečaka koji su jurili za krpenjačom , gle čuda, otkud krpenjaču da vdim posle toliko godina?Vriska razigranih devojčica , sa čvrsto zabodenim crvenim mašnicama u kosi i njihovo nespretno skakanje po sveže iscrtanim školicama, krzavim parčetom crvenog čerpića , po vrelom asfaltu..Izvirivale su malene glavice poluusnulih bebica iz kolica , sveže doteranih gospoja, koje su krenule u šetnju sa njima.

Nadošla reka ,nakon septembarskih kiša je žurno podrivala svoje , travom obrasle obale.. Veseli žubor reke se gubio negde udaljini, udarajući u izglačane belutke po reci, nespretno zaobilazio modro-zelenu travu i nestajao u vrelom miholjskom danu.Čulo se tiho šuštanje lišća drvoreda stogodišnjih topola, prošarano jesenjim bojama. Duboko u šumi iznad grada, zujanje neumornih pčela se mešalo sa oštrim zvukom detlića, pauci su šćućureni með gustim granama završavali poslednje niti svojih mreža , koje su se obasjane suncem prelivale u hiljadu duginih boja, nehajno čekajući svoje prve žrtve. Po koja šarena ribica bi hitro izranjala iz vode, brzo zavrtela svojim repićem,dok su raspukle kapi vode prštale oko nje i prelivale se u svim m9gućim duginim bojama, da bi opet hitro zaronila ispod vrbaka, duboko u zeleni vir , i iznenada, nanovo iskakala igrajući neku novu igru.Plišanim ševarima lutao je miholjski vetar, a toplo sunce mazilo njihove visoko uzdignute vratove, praveći čudne figure po njihovim debelom somotskom prekrivaču.

Fotografija preuzeta sa interneta

Ljubomir i Natalija su sedeli na klupi pored reke , držeći se ruku pod ruku i tiho posmatrali kako se neprimetno raða i prolazi još jedan dan, okupan miholjskim šarenilom.Retke trenutke tišine prekidale su Ljubine reči, upućene njoj, dok ga je ona sva rumena u licu slušala i netremicegledala , njen svet , njen život, samo njenLjuba. Iz ljubavnog zanosa prenuo ih jenečiji ljutiti glas i prevelika buka. Nedaleko od njih, videla se kuća krečenau belo , na pola raširena zavesa zelenogprozora skrivala je nečija lica i zaklanjala nečije grube reči.

Fotografija preuzeta sa interneta

I da znaš : Iz inata ti to radim,zato što me nerviraš, zato što te mrzim!!! Bože , koliko zlobe u ovom njenom detetu, pomislila je ?Ona koja bez prestanka priča da joj novac nije bitan,ona koja ga nemilosrdno troši, ogorčena je što je majci platila nekoliko pišljivih kafa , žali za novcem i vremenom provedenim sa njom.Koliko si para potrošila , ništa , živela si na moj račun mesec dana. Na šta sam utrošila ovo leto, na ništa, moglasam da odem bilo gde , a ja sam ostala tu, sa vama dvema, i lečila tvoju ludu majku, a tebi pravila društvo, izvodila te, šetala, i brinula o tebi kao da si malo dete!!! Kako te nije sramota, znaš li šta pričaš dete drago???Ta moja luda majka je tebe očuvala, i svaki tvoj korak propratila, stidi se. Ne kažu naši ljudi za badava: »kada majka – baba čuvadete niko ne zna, a kada dete čuva majku – babu, ceo svet zna« . Napolje, izlazi napolje, kupi svoje stvari i da te više ne vidim, ðubre jedno, sve što sam imalatebi sam dala, nisam se samo moglanaplaćati tvojih škola i tvojih pohlepnih hirova za prestižnim markama, prvo , sve prvo si ti imala,i uvek tebi i za tebe i slepo ti verovala, verovala da u tebi bar malo postoji ljubavi za tvoju majku, za tvoje bližnje, !!! Tebi sam kupila.. , sve prvo sam tebi kupila…Prvi kompjuter sam tebikupila, ceo život sam za tebe radila i tebi ga poklonila , ne misleći na sebe, samo da vama dvoma bude bolje, da čvrsto stanete na svoje noge i pronaðete sigurne puteve u ovom ludilu od sveta. Pa i ono znaš, sećaš se toga,kada je jednog dana odjednim izronio umetnik iz tebe- zaljubljenik u fotografiju, kada si sva usplahirena došla kod mene i poželela jedan sasvim običan canon fitoaparat, a on se već sutradan nekim čudom stvorio na tvom stolu, tvoje sobe…Jedan sasvim običan canon aparat sa svim tim oznakama koje nikada nisam umela da razumem, jedan sasvim običan koji košta pišljivih 700 evra, za koje ti nikada nisam prebacila, a ti se naljutila za nekoliko ispijenih letnjih kafa. Ah da , umalo da zaboravim, sećaš se one male stvarčice, kockasta, siva, sa belim dugmićima odozgo,kako se beše zove, nikada mi ta tehnika nije bila jača strana, pa staviš one bele slušalice u tvoje uši i slušaš muziku gde god da si,po tvojoj želji.Htela si je za roðendan, i šta, pa i nije bila skupa, nekih tričavih dve stotine evra , jer si ti dobijala samo tvoje željene stvari za tvoje roðendane, dok je tvoj brat dobijao ono što je ostajalo od tebe. A sećaš se one crne kožne jakne kada smo neobavezno pošle u grad i vidi čuda sasvim slučajno naišle na izlog tvoje omiljene prodavnice, a u njoj sasvim slučajno ona, onakva baš kako si je zamislila. Nju nisi poželela za roðendan, ona je bila samo jedan hir jedne popodnevne šetnje, pa šta ni to nije bilo skupo za tebe, smrdljivih 300 evra, e vidiš , a za mene jeste, jer sam u dubini duše osećala krivicu, tvoj brat je tog dana dobio samo jedan običan štofani kaputić, samo zato valjda što je bio mali i što za njega još uvek nisu bile kožne jakne , što nikada ništa nije tražio i nesebično se radovao čak i stvarima kupljenim na pijaci . Nisi ti nikakva majka,život simi uništila, moja odrastanja na vašimsvaðama, tvoji večiti odlasci i dolasci, nepitajući se u tom trenutku zašto je njena majka odlazila a još više zašto se vraćala?????Ništa lepo nikada od tebenisam čula, samo kukaš i žališ se , ti si ustvari jedna obična lenčuga, stalnogunðaš što samo ti radiš. Svi moraju dapoštuju neka tvoja luda pravila, pravila, pravila.!!Te ovo nije dobro, te ovo netreba da stoji ovde, ovo nije dovoljno čisto, šta ova troškica radi ovde, zašto je jakna na stolici a ne u ormaru ?Niko tinije dobar, ti si najbolja, ti nizašta nisi kriva, bože sačuvaj da preuzmeš krivicuna sebe.Ti ne znaš da kažeš:Jeste , kriva sam, nego su večito drugi krivi za tvoje neuspehe, pohlepna ženo. Samo si tibedna i jadna i samo si ti morala da ideš tim putem na kome si, jer nije bilodrugog rešenja. Dosta više, smirite se, dosta više vas dve da se svaðate, ne moguto da slušam, otići ću zbog vas iz ove kuće ,iz ovih stopa, dosta mi jesvega.Čovek koji je celog života bioodsutan, k9ga jebaš bilo briga šta se događa u njihovim životima i živeo unekom svom svetu,koji po nekadz nije znao ni u kom su razredu njegova deca, se odjednom oglasio, ali na žalost u pogrešnom pravcu i opet štiteći sebe, pretnjom će otići!!Jel ti uopšte čuješ šta ona meni kaže? Ti umesto da me podržiš, da joj skreneš pažnju da to više tako ne ide da mi sve svašta kaže, ti izvlačiš svoje dupe i kažeš da ćeš da ideš iz ove kuće,umestoda rešiš problem kao glava porodice. Problemi se ne rašavaju odlaskom… bežanjem od njih!!!A šta i ja pa tražim od tebe, oduvek si bio takav, gluv na sve što mi se dogaðalo, nikada nisam ni postojala za tebe kao ličnost, kao tvoja žena, kao snaja tvojemajke, kao majka tvojoj deci. Ovo nije normalno, šutirate me kao gumenu loptu, kako kome padne na pamet on se istrese na mene , od jednog do drugog. Bože, ovo niko nebi izdržao, ja sam u ovoj porodici toliko maltretirana i tosvakodnevno, tek sada to shvatam i vidim. Sram te bilo, ako ništa drugo, život sam ti podarila, devet meseci ležala nepokretna da bi došla na svet, čuvala te kao malo vode na dlanu, a ti mi tako vraćaš?.

Fotografija preuzeta sa interneta

To je bio tvoj izbor, ja ti nisam tražila dame rodiš,ti si se je…. I pravila sebi plezir. I da znaš već odavno želim da ti kažem da mi je mnogo žao što si mi majka, što to nije neka druga žena, nego ti!!!! I što ličim na tebe, a ne na mog oca,na čuvene Hadži Antonoviće, što samsve na vas Prokiće i stasom i glasom -što sam tvoja slika i prilika!!! Mnogo mi je žao i to nikada neću preboleti.!!! Hvala ti kćeri moja na svemu, ja ću tebe i dalje voleti kao svoje, i moliti se za tebe da naðeš svoj mir i spokoj tražiti od svevišnjeg da ti oprosti jer ti ne znaš šta radiš, a ti kako hoćeš. Daće bog da i ti rodiš pa da ti se vrati istom merom, ništa više od ovog, samo ovoliko boli koje si meni nanela, tvojoj majci, onoj koja ti je život podarila i borila se do zadnjeg trenutka da ti život učini lepšim. No, u tebi je toliko zlobe, ti nosiš kamen u grudima kćeri moja, da za drugog u tvom srcu mesta, na žalost nema. Ti nikada nećeš osetiti ljubav niti ćeš je umeti poklanjati, previše je zlobe u tebi , i mnogo mi je žao što je tako. Ti nikada nećeš umeti osetiti ruku u toploj ruci,drhtaj srca u grudima, igru usplahirenih leptirića niti nagli trzaj nečije ručice i majušne nožice koja šeta po napupeloj utrobi, kao što je ona , koja te rodila. Jer nisi ti kriva, ti ne znaš šta radiš, kriva je ta stena, taj kamen u tvojim grudima.Čuo se drhtavi majčin glas, koja je izgubljeno stajala na kapiji , sa koferom u ruci,crvenih očiju od plača .Molila se za nju u sebi :Oprosti joj bože, ona ne zna šta radi, da zna , nebi danas krvarilo majčino srce. Sa susednog prozora, kuće tik uz njihovu, odjekivale su reči pesme koju je najviše volela : Raširi ruke o majko stara , ja ću ti doći kad doðe maj, kad naša bašta sva ozeleni, nadaj se majko meni. Njoj se više niko nije radovao niti joj je širio ruke, bili su nestrpljivi samo da joj vide leða, jedva su čekali da ode, da bi živeli mirno svoje izgubljene živote, bez ljubavi, nade , želja , bez ikakvog smisla za nju, za svoje bližnje. I ko to zna?? Možda tvoja ojaðena duša traži mira u mojim uvredama i ako je tako neka ti je bogom prosto, neka ona nađe mira čak i ovako, majka ti velikodušno prašta. Jednom si pokušala da voliš i nisi umela, tvoja nemirna duša se nije snašla, nije našla smisao u ljubavi, u životu, a tvoja majka je očekivala će se desiti čudo i da će on biti taj koji će srušiti tu stenu u tvojim grudima. Nije mu se dalo, da istera ðavola iz tebe, jer nisi ti kriva, krivi su drugi, ti neznaš šta radiš. Bože, oprosti joj, ona ne zna šta radi. I ništa ne brini draga moja kćeri, jedno za tebe izgubljeno leto je kako tako prošlo a pred tobom je nebrojeno mnogih , samo za tebe i tvoje nazovi prijatelje, a majka je proživela svoje zadnje, presretna na doživljene trenutke sa tobom , radujući se tome kao malo dete, ne znajući da je prevarena tvojim lažnim osmesima koji su učinili da bar na trenutak poverujem da uživaš u mom društvu i da ti puno znači ovo nekoliko naših pišljivih ispijenih kafa, kao što je i meni značilo, ne znajući da si me sa mukom gledalada , jedva savlaðujući bes što sam tu , i što je leto provedeno sa mnom za tebe, samo jedno izgubljeno.